Da li me mrzite?

Tema današnjeg teksta jeste gejizam. Ali, pre nego što bilo šta napišem, da raščistimo – šta je gejizam? Gejizam je, ukratko rečeno, jedan trend, jedna ideja. Gejizam je jedan način života koji prate mnogi muškarci širom Evrope.

Ne, ovde se ne radi o pederima. Da, istina je da postoje muškarci koji vole muškarce i istina je da ih je sve više koji su spremni da to javno priznaju, ali meni, kao apsolutno strejt osobi koja voli vagine, oni generalno gledano apsolutno ne smetaju. Zašto?

Napomena pred objašnjenje: ovo je u Srbiji gotovo nemoguće izreći naglas, na sred ulice, a da se ne dobiju žestoke batine od strane pripadnika strejt muške populacije srBstva. Međutim, pošto je ovo internet i pošto je ovo moj kutak na njemu, mogu da kenjam šta hoću, koliko hoću bez previlike bojaznosti da ću dobiti štanglu u glavu.

Evo, dakle, mog nebitnog mišljenja o homoseksualcima: iako su pederi i više nego omraženi u Srbiji, oni su, pre svega, ljudi. Znam, mnogi će reći da su oni monstrumi, životinje, amebe, gnjide, da ne zaslužuju da žive, itd. ali, iako je teško suočiti se sa time, oni su, baš kao ja i ti, pripadnici ljudske rase. Kao pripadnici ljudske rase oni imaju sva prava koje jedno ljudsko biće ima. Ima pravo na slobodu ličnog izbora. S obzirom da imaju slobodu ličnog izbora oni imaju pravo da se opredele u pogledu svoje seksualnosti. Ako jedna muška osoba voli druge muške osobe, ako voli da mu tuđ penis ulazi u analni otvor i ako mu to pruža zadovoljstvo, baš kao što ja volim kad je moj penis u vagini neke devojke, to mu niko, ali apsolutno niko ne može zabraniti. To je zato što je to njegov lični izbor. Meni niko ne može da zabrani da pušim. Meni niko ne može da zabrani da se istetoviram. Meni niko ne može da zabrani da se drogiram. Meni niko ne može da zabrani da volim nastran, sado-mazo seks. Meni niko ne može da zabrani da jedem sladoled ili da idem u pozorište. Jednostavno, nemaš prava da mi to zabraniš. Ja mogu da radim sa sobom sve što poželim, sve dok ne ugrožavam slobodu drugih ljudi. Sve što možeš da uradiš jeste da mi kao dobar drug kažeš kako je možda loše za mene što se ja, recimo, drogiram. Jedan peder, dakle, ima sva prava ovog sveta da se jebe sa drugim pederom, sve dok ne nasrne na mene ili na nekog ko ne želi da da ima odnos sa njim. Međutim, zabraniti pederu da bude peder, to nije moguće. Možeš da ga mrziš u sebi, to je tvoje pravo, može da ti bude odvratna pomisao na istopolni seks, ali nemaš prava da mu pretiš otvoreno, da ga biješ i da ga na bilo koji način sprečavaš u njegovom pravu.

Međutim, žestok sam protivnik gej parade. Ok, peder si, lezbejka si, to je tvoje pravo, budi šta hoćeš, boli me tuki, ali nemoj da paradiraš ulicom zbog toga. To je nekako napadno. Privatno budi šta hoćeš, ali zar ne misliš da je nekako neukusno da se okupi vas par stotina i da onda zajedno na sva zvona trubite kako ste vi gej? Ne vidim svrhu toga. Malo je detinjasto bukvalno primorati narod da vas gleda dok šetate ulicom sa vašim transparentima i da to nazivate pride-om. Ne vidim svrhu toga. Gej paradom gejevi ne dobijaju ništa. Ne dobijaju poštovanje, njihova prava, iako postoje na papiru, i dalje su ugrožena, sve što ja vidim jeste jednu neodgovornu provokaciju i izgovor raznih organizacija da se prave neredi po gradu. Gej parada je bespotrebna, barem u zemlji Srbiji.

Ovime bih završio sa pederima. Iako nisam ni nameravao da pišem o njima, ipak sam osetio potrebu da iznesem svoje mišljenje zbog konteksta onoga što tek nameravam da napišem. Zaključak cele gornje priče je: uprkos tome što koristim termin gejizam, ja pod tim terminom ne želim da vređam homoseksualce.

Gejizam se, striktno govoreći, tiče isključivo jedne vrste strejt muškaraca, muškaraca koji se, uprkos tome što vole žene, ponašaju kao totalni pešovani.

Da objasnim. Šetam gradom i posmatram ljude. Nemam pametnija posla. Ribe na sve strane. Ne znam gde pre da gledam. Obišao sam pola Evrope i što se tiče žena, nigde jebeno nije kao u Srbiji. Balavim. Gubim vid. Oči mi krvare. Ok, zaključujem, imamo ultra-mega-giga ribe. Ali šta je sa drugom stranom? Šta je sa muškarcima? Imamo li muškarce koji mogu da isprate nivo ženske lepote koju posedujemo? Odgovor je kratak – ne. To je upravo zbog gejizma. Gejizam kao nekakva moderna ideologija tera muškarce širom Evrope, pa samim ti i kod nas, da se ne ponašaju u skladu sa svojom prirodom. Čini se da je pojam muškarca kao muškarca iz klasičnih kaubojskih filmova izumreo.

Sve što ovih dana možemo videti na ulici jesu različite forme gejizma.

Imamo ekstra plodnu, jebozovnu pripadnicu ženskog pola od nekih 25 godina koju bi svaki normalan strejt muškarac povalio. Šta imamo pored nje? Ćelavca od dva metra, savršeno izvajanog tela sa tetovažom zmaja na vratu. Ali, pored svega toga, videćemo i ćelavca od dva metra koji nosi ružičastu bodi majcu (verovatno u skladu sa muzikom koju sluša), savršeno izdepiliranih nogu kao i pazuha, tena poput ciganina nastalog usled višednevnog podvrgavanja tretmanima u solarijumu, perfektno iščupanih obrva. Verovatno pored svega ostalog brije i muda. Šta bi sa dobrom starom maljavošću? Čemu roze boja majce? Zašto ne crna? Crna je seksi. Zašto si, zaboga, dirao obrve? Šta fali dlakama na mudima? Riba neće da ih sisa ako su maljava? Pa onda nemoj da ih sisa, nađi neku koja hoće, pogledaj se, tebi to neće biti problem. Međutim, pod uticajem gejizma, muškarac koji ima sve predispozicije da bude afa mužjak postaje običan pešovan. I što je najgore, taj lik jebe najbolje ribe i ribe ga generalno obožavaju. Šta fali, recimo, meni,  najnormalnijem strejt liku, maljavih muda i grudi, liku koji svira rok i puši cigare, a uz sve to još i intelktualacu? Mislim da će se mnogi složiti ovde sa mnom da normalni muškarci imaju sve manju i manju prođu kod riba. E, pa, za sve je kriv gejizam.

Ali to je samo jedna forma gejizma. Onom ćelavcu nikad ne bismo rekli da je peder. Ne bismo se usudili jer bi nas polomio kao čke. Sa druge strane tu su oni koji se namerno ponašaju kao pederi. Sa druge strane imamo one koji smatraju da je kul biti i pratiti gej trendove i za njih svi stvarno misle da su pederi. Imamo savršeno normalne muškarce kojima se diže na žene, a koji se opet ponašaju kao da su najveće pederčine u univerzumu. U tu grupu, bez izuzetka, spadaju hipsteri. Fensi frizura sa izdignutim šiškama, uske indigo plave pantalone koje stiskaju muda neviđeno, ray ban za vid, uprkos tome što nemaju problema sa očima, dubok „ve“ izrez na majci koja je tri broja veća, savršeno čiste i očuvane starke, poželjna žgoljavost, eventualno brkovi i naravno pešovansko držanje. Pokušajte da zamislite seksualni akt između prosečnog hipstera i prosečne pripadnice ženskog pola. Deluje nemoguće? To je zbog gejizma. Ok, razumem stil oblačenja, sasvim je normalno pratiti modu pa makar ona bila i shit, ali mi nije jasno zašto dozvoljavaju da im jedan običan trend uništi samu esenciju muškosti, da im uništi čitavu njihovu pojavu i način razmišljanja, njihov pogled na svet, kao i pogled sveta na njih.

Postavlja se pitanje zašto svi oni to rade? Da li je zaista moguće da su spremni da se odreknu urođene muškosti zarad trenda? Da li je gejizam toliko jaka ideja da je u stanju da menja samu prirodu osoba muškog pola? Očigledno da jeste.

Možda problem ne leži u tome što je sve manje i manje pravih mačo muškaraca. Možda je problem u tome što osobe ženskog pola uzimaju sve to zdravo za gotovo i što im se to zapravo i sviđa. Gledano iz perspektive seksualne selekcije, ženama nikako ne bi trebalo da budu privlačni izdepilirani, ekstremno žgoljavi muškarci sa fensi šiškama i pederskim držanjem. Mnogo je logičnije da žene vole mačo muškarce, razvijene, maljave, opasne alfa mužjake, žestoke momke, kauboje, pirate, bajkere, osobe koje ih mogu zaštiti, pružiti im sve u životu i na kraju ih razvaliti od jebanja.

Ne, ipak mislim da nije problem u ženama, već u društvu uopšte. Nisu samo one krve, krivo je čitavo društvo, krivi smo mi sami zato što smo dopustili da na nas utiče nešto nevidljivo. Ali kako se odbraniti od nečeg nevidljivog kao što je jedna ideja? Odgovor je da se ne možemo u suštini odbraniti. Ideja je kao virus i to je možda najbolji filmski citat koji sam čuo u poslednje vreme. Nemoguće je odbraniti se od ideje gejizma, nemoguće je odjednom izlečiti čitavo društvo i vratiti sve na staro. Dobra, stara muškost je učinjena nepoželjnom, nove vrednosti su u igri, a mi ništa ne možemo učiniti povodom toga. Dvadesetprvi vek je omogućio homoseksualcima da se pojave na velika vrata, nekako je odjednom počelo otvoreno da se priča o tome, pederastija više nije tabu tema, imamo gej parade, gej brakove, i to verovatno, samo po sebi gledano, uopšte nije loše, međutim, nusprodukt toga je gejizam, ideja koja govori kako je poželjno i trendi biti pripadnik gej kulture iako je to protivno našoj prirodi, ideja koja savršeno strejt muškarce čini mlakonjama. U tome se sastoji kriza evropske muškosti koja će trajati još ko zna koliko. Ali ko zna, možda će jednog dana ponovo biti kul ličiti na Konana Varvarina, Henk Mudija, Džejms Dina ili Šona Konerija...

Moje ime je Oluja, moje ime je Bes! Stojim pred kapijom Mržnje noseći u desnoj ruci vagu Pravde, u levoj pero Zmije, spreman da opečem svakoga ko mi stane na put razuma!
****
Normalni Čitaoče, ti koji bacaš vreme svoje čitajući ove strane, ostaj zgrožen nad istinom, plači i tuguj nad ljudskom glupošću i prostodušnošću, hejtuj sa mnom iz dubine svoje duše i nadaj se boljem sutra!
****
Retarde, ti koji si pogođen rečima mojim pogrdnim uperenim protiv tvog majmunskog intelekta, shvati da si glup i prihvati svoju sudbinu ili zauvek ćuti sputan svojim neznanjem mrzeći moju Mržnju!

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Kriza evropske muškosti
• Samorefleksija
• Ljubav Romea i Julije - nekad i sad
• Dog Shit
• Smash TV
• New Year hate
• Ahh, taj Beograd...
• Zeleno sranje doma mog
• Znači tuga....
• Da li me mrzite?

• Generalna [10]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom