Da li me mrzite?

Trebalo bi da se predstavim, zar ne? Zovem se kratko i jednostavno – Faust. Uskoro ćete saznati i zašto... Jer kažu da čovek obično stekne predstavu o liku koga upoznaje u toku prvih 6 sekundi.

Za početak - Ljudi su zaista čudna sorta...

Prvo je neka budala smislila veb log, tj. blog, mesto gde svako može da piše šta mu je volja i da onda drugi ljudi to čitaju. Onda je odjednom ispalo da svako na ovoj jebenoj planeti ima nešto da kaže i svako očekuje da će neko drugi to nešto što je on napisao da pročita. Odjednom se ispostavilo da je pet milijardi ljudi jebeno genijalno i svi su otvorili svoje dosadne blog naloge i svi su počeli nešto da kenjaju, filozofiraju, pišu svoju poeziju, pišu svoje priče, kukaju kako ih je ostavio dečko/devojka, stavljaju smešne klipove, reklamiraju svoje jebene proizvode, vode politiku, pišu kako im je zemlja propada, pišu svoja sećanja iz detinjstva, pišu svoje isečke iz dnevnika, puštaju svoju omiljenu muziku, svoje omiljene delove knjiga, kao da nekog zabole đoka za njihovo mišljenje. I što je još gore ima 10000000000 ljudi koji se na to lože, pa onda ostavljaju komentare tek da se jave samo da bi i sami bili pročitani jednom. Jadno...

Pouka ove priče je da je ljudsko biće zapravo jedno egocentrično stvorenje, čija je svrha da gleda samo svoje dupe i da izgleda što lepše i prihvatljivije drugim egocentričnim stvorenjima, jer to je misija svakog čoveka – da bude prihvaćen od strane drugih (jer on je ipak socijalno biće), da njegov ego opstane i bude uočen i uzdignut što je moguće više. Blog je samo još jedno oruđe za potvrđivanje svog egoa. Postoji još milion načina za postizanje tog cilja.

Princip je, međutim, uvek isti i to nam svi usađuju još od detinjstva – teži ka tome da drugima izgledaš što bolje, budi osećajna i dobra osoba, budi pošten u životu, poštuj druge, nemoj nikad da pozajmljuješ pare, nemoj nikad da kasniš, pusti da te ceo svet jebe u dupe, istrpi kad ti se gazda izdere na poslu za uz kurac, ćuti kad te neko 50 puta nagazi „slučajno“ u autobusu, progutaj kad te profesor koji te je navatao na zub obori po treći put na ključnom ispitu i pukni 100000 na školarinu za sledeću godinu, dopusti da ti neki prosjak na ulici psuje sve po spisku jer mu nisi dao koji dinar koji je od tebe prosio a koji si ti krvavim radom zaradio, probaj da ne uzvratiš kad žena počne da ti se dere jer nisi kupio odgovarajući hleb (zašto si kupio beli kad znaš da ja jedem samo integralni hleb, a u stvari imam PMS); a sve to samo da bi drugi mislili da si dobar, pusti da se vidi kako si ti žrtva. A onda na kraju sedi za svoj komp i napiši na svom jebenom blogu kako si danas ispao budala, predstavi se kao žrtva (očigledno je da želiš nekakav vid pažnje jer si seo i napisao to što si napisao, dakle egoista si!), požali se nekome koga u životu nisi video i budi svestan da te drugi sažaljevaju samo da bi ti sam kliknuo na njihovo ime (jer su svi ljudi egoiste) i da bi otišao na njihov blog i da bi prčitao nešto „zanimljivo“ što su oni sami napisali.

Najveća fora u svemu ovome je ta što će sada većina vas koji ovo budete pročtali reći kako ja mnogo kenjam i mnogo se pravim pametan i kako to nije istina i kako to ne važi za MENE ali verujte mi prijatelji, sve je to gola istina, živimo u svetu okruženi egositičnim budalama (da, i ta osoba koja je pored tebe u sobi dok ovo čitaš je budala; i da, ta osoba na koju si naleteo dok si prelazio ulicu je budala; i da, taj lik u pekari koji je ispred tebe upao u red je budala; i da, ti si budala ako te je sve ovo isprovociralo; i da, ja sam budala jer sve ovo pišem javno).

Ali zašto tako pišem?

Ima nas par koji smo posvetili naše pisanje hejtu. Prvo, boli me dupe za vaše mišljenje. Što se mene tiče ovo sranje ne mora niko da čita. Zašto bih ja težio ka tome? Šta mene briga šta ti misliš o ovom tekstu. Sviđa ti se? OK! Blago tebi! Ne sviđa ti se? Jebi se! Boli me dupe što ti se ne sviđa! Ne očekuj da ću pročitati tvoj jebeni blog. Misliš da imam vreme da bacam na dosadne stvari? Na žalost, ne...

Moje ime je Oluja, moje ime je Bes! Stojim pred kapijom Mržnje noseći u desnoj ruci vagu Pravde, u levoj pero Zmije, spreman da opečem svakoga ko mi stane na put razuma!
****
Normalni Čitaoče, ti koji bacaš vreme svoje čitajući ove strane, ostaj zgrožen nad istinom, plači i tuguj nad ljudskom glupošću i prostodušnošću, hejtuj sa mnom iz dubine svoje duše i nadaj se boljem sutra!
****
Retarde, ti koji si pogođen rečima mojim pogrdnim uperenim protiv tvog majmunskog intelekta, shvati da si glup i prihvati svoju sudbinu ili zauvek ćuti sputan svojim neznanjem mrzeći moju Mržnju!

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• Kriza evropske muškosti
• Samorefleksija
• Ljubav Romea i Julije - nekad i sad
• Dog Shit
• Smash TV
• New Year hate
• Ahh, taj Beograd...
• Zeleno sranje doma mog
• Znači tuga....
• Da li me mrzite?

• Generalna [10]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom