Da li me mrzite?

Jesi besan?! Jesam! Što si besan?! Ne znam!

New Year hate

faust4ever | 31 Decembar, 2010 11:02

Prvo, zašto bi neki razuman čovek želeo da slavi običan prirodni fenomen kao što je završetak kružne putanje Zemlje oko Sunca? Neki kreten će se večeras na jednom od 3 all incusive stagea u Šumicama, za svojim rezervisanim stolom od 15€ napiti kao letva. Zašto? Zato što je zemlja načinila jebeni krug. To mi zaista nije jasno. Nije mi jasna ta ljudska sklonost da slavi tako obične i prirodne fenomene.

Sada će neko reći „Jao, pa ti si budala... Nije smisao Nove godine što je Zemlja načinila krug. Smisao Nove godine nalazi se u dobrom razlogu za slavlje, ljubavi, sreći i takvim stvarima.“ Onaj ko ima takvo mišljenje se grdno zajebao. Što se tiče ljubavi, sreće i takvih stvari – pa zar ne biste trebali svaki dan da gajite takva osećanja prema svima? Opet pitam zar je zaista potreban jedan takav povod kao što je pun krug Zemlje oko Sunca (aka Nova godina) da biste osećali tako nešto?

Što se tiče razloga za slavlje, to je tek posebna priča... Zahtev koji svaka Nova godina traži jeste da se dobro zabavimo. MORAŠ dobro da se zabaviš! Ako slučajno odlučiš da ostaneš kući i eventualno prespavaš jebenu „najluđu noć“, jer je to noć kao i svaka druga, ljudi te gledaju kao nekakvog kretena. MORAŠ, pre svega ili da ostaneš kući (gde ne smeš da spavaš) ili da odeš negde, moraš da se obučeš najbolje što možeš, moraš da jedeš, moraš da piješ. I svi te pitaju „Gde ćeš za Novu?“, „Jebeno nigde, kući ću da spavam“, „(početni šok)...wtf?! Ja i moja drugarica idemo na Semafor party! Jedva čekam!!! Stavićemo zelene narukvice i muvaćemo se cele noći!!!!“, „Pod a)blago tebi, pod b)FUCKOFF....“. To jebeno moranje me ubija. Zašto malo ne iskulirate sa tom euforijom i prihvatite to da nova godina objektivno nije ništa posebno, već je jedno obično gubljenje novca, običaj koji su ljudi stvorili da bi PRIMORALI sebe barem još jednom, pre nego što Zemlja završi svoj krug, da se dobro provedu i prihvatite da se neki ljudi ne tripuju poput vas.

Spomenuo sam moranje lepog oblačenja, jedenja, pijenja, a sve to podrazumeva novogodišnju kupovinu. Onaj ko živi u Beogradu mogao je da uoči barem jednom u toku dana sledeću scenu ili na Zelenjaku ili negde kod Ušća: 10000 ljudi stoje na stanici i svako od njih nosi 5 prepunih kesa, bilo odeće, bilo hrane ili pića. Svi kao gomila mungosa blenu niz put očekujući 65 ili neki drugi jako bitan prevoz koji ako sad propuste, moraće da se ubiju. Svi su nadrkani do 101 i nazad. Svako je spreman da ujeda. Autobus se polako pojavljuje iza krivine. Guranje već počinje, stoka je krenula u stampedo da bi se postavila u liniju i da bi ušla u jebini bus koji prima maximum 100 ljudi. Autobus staje, otvara vrata i počinje mlevenje mesa. Guranje, pritisak, nabadanje, pucanje kesa, kukanje, psovanje, a zbog čega to? Zbog jebene Nove godine? Ti si glupi čoveče juče sebi dopustio da prvo pukneš 5000din na namirnice, pa si onda čekao jebeni bus jedno 50min, pa si se onda gurao kao najveći debil sa još 10000 ljudi gde su te gazili i psovali i gde si ti njih gazio i psovao, balansirao si 3 jebena sata u busu, izvodeći razne vratolomije da bi održao ravnotežu i opet te pitam ZAŠTO? Da bi danas mogao sve to lepo pojedeš i popiješ, jer imaš dobar razlog da napuniš tu tvoju željnu stomačinu.

Postoji još jedna stvar koja me posebno nervira u vezi Nove godine a to je potreba da svakome, bilo da nam je on najbolji od svih prijatelja ili čovek od koga nismo čuli reč 5 godina, poželimo Srećnu Novu godinu. Zašto bih nekome ko mi nije blizak i sa kim se čujem možda jednom godišnje preko fejsa (i to iz čiste kurtoazije) moram da pošaljem poruku posle 00:00 i da mu poželim Novu godinu? Da li je to opet jedna čista kurtoazija ili ja zaista, zaista, najiskrenije želim osobi koje se setim možda 3 puta godišnje srećnu novu? Kako drugačije mogu da poželim srećnu novu osobi koje se setim ekstremno retko i koja nije nikakav bitan faktor u mom životu (ako mi nije prijatelj ili ako mu nisam dužan para), osim iz čiste glupe kurtoazije. To mi se nekako gadi i odavno sam prestao da odgovaram na takve novogodišnje čestitke, a kamoli da ih šaljem jer mi taj "neko" ne predstavlja ništa.

A znate li šta je najgore od svega? Najgore od svega što Srbi slave čak dve Nove godine. Slavljene prvo Nove nove godine pa 13 dana posle i srpske Nove godine jeste jedna od najvećih nebuloza koje sam video u životu, a to je samo još jedan dokaz da je Nova godina jedna velika komercijala i da ne predstavlja ništa posebno i da je to samo još jedan glup razlog za slavlje. Ne bi me čudilo da počnemo da slavimo i kinesku Novu godinu, s obzirom na količinu Kineza koju posedujemo.

Odoh sad da počnem da pijem neku džibrušu, pošto to od mene svi očekuju. Nadam se da ću uspeti da se olešim barem do 9 uveče da bih mogao fino da zaspim, bez straha da će me dranje i eksplozije petardi probuditi do 00:00. A vama, nek je srećan završetak 2010. okretanja Zemlje oko Sunca i početak 2011. okretanja Zemlje oko Sunca! (takav je običaj da se kaže, zar ne?)

Ahh, taj Beograd...

faust4ever | 28 Oktobar, 2010 01:15

Ahhh, taj Beograd.... Grad koji mrzim najviše na svetu. Tačka u kojoj je koncetrisana najveća masa debila...

Mogu da zamislim nekog retardiranog Rimljanina, glavnog inžinjera kako stoji na nekom brdu blizu ušća, pre nekih 2000 godina i kako prelazi rukom preko horizonta, pokazujući svojim radnicima svoju viziju – višemilionski grad, ceo od belog mermera, obliven blistavim zlatom, centar ljudske civilizovanosti, udaljen od varvarskih država, bezbedno ušuškan među svojim zidinama, kosmopolis, drugi Rim, grad čiji će stanovnici leteti u metalnim pticama dok odlaze u trgovine i koji će se okupljati na agorama da bi opštili o kulturi, filozofiji i politici, grad opšteg blagostanja i harmonije u kome neće biti pohlepnih i zlih ljudi, grad u kome će obitavati samo oni najnajbolji, grad slobode i demokratije u kome će demos koji će predstavljati čista aristokratija koja je nastala usled dugogodišnjeg vrednog rada odlučivati o svemu i gde će svako biti jednak. Koliko li se samo taj lik zajebo... Da je znao u kakvo će se sranje pretvoriti njegov Singidunum odmah bi zapalio jednu ogromnu logorsku vatru na mestu gde je sad Knez Mihajlova i spalio bi sve svoje planove koje je godinama vredno crtao koliko ih ima pa bi se zatim na to zgarište slatko ispišao govoreći sebi kakav je kreten bio nakon čega bi se vratio  konstrukciji katapultova.

Stvarno ne mogu da razumem kako neko ko ovde nije rođen i ko ovde, u ovom usranom gradu, nije odrastao, može da voli i ceni i da se tripuje da je najbolji na svetu. Stvarno ne znam odakle bih počeo sa isticanjem toga koliko je Beograd jedan retardiran grad.

Verovatno bih mogao da krenem od njegove veličine. Zašto je grad toliko jebeno veliki? Sigurno nije toliki zbog bogatsva i blagostanja koje poseduje. Pre će biti da je to tako zbog proporcionalnog povećanja procenta debila tokom svake godine koji željno i privučeni kao muve na govna dolaze u bg u želji za fortune & glory. Debili su utoliko više ukoliko misle da je ovaj grad baš njih sačekao širom otvorenih ruku spreman da im servira dug i srećan život.

Svaki novopridošli građanin-brđanin, bilo da je „akademski građanin-brđanin“, bilo da je došao u nadi da će naći posao svojih snova (verovatno će završiti na gradilištu) prvo mora da nađe negde gde će stanovati. Pre toga, naravno, u atobusu sve cupka dok putuje sa svog brda, maštajući o sreći i blagostanju koje će ostvariti i blene kao tele u šarena vrata kada prvi put u životu ugleda zgrade koje imaju više od četiri sprata. Onda izađe iz busa i kupi Halo oglase. Krene da traži stan. Očekuje palatu bez gazde u samom centru grada sa parnim grejanjem, full vc-om i đakuzi kadom, kablovskom televizijom i internetom, na 2min od Knez Mihajlove za 50€. Završi u Kaluđerici u nekoj šupi koja nema ni vc, a kamoli internet i sve to za samo 150€ mesečno. Posle početne euforije što je, jebote, najzad postao Beograđanin i pošto javi svim svojim komšijama u svom rodnom selu da se lepo smestio i da živi kao bubreg u loju, taj debil počinje da shvata (ali ekstremno polako zbog svoje retardiranosti) da mu treba 45 min do sat vremena (kad je zima, onda još više) da stigne do centra da bi delio letke na ulici u full radnom vremenu za 300€ mesečno i počinje da ga nešto žulja, počinje da mu smeta što živi toliko daleko, počinje da mu smeta što se svaki dan gura u prevozu, počinje da mu smeta što je jebeno sam u višemilionskom gradu, počinje da mu smeta što radi buđav posao, počinje da pada u depresiju. Bravo! Stvarno si uspeo u životu retardu jedan!

Sada pomnožite to sa 1000000000000 ljudi godišnje i dobijete jedan retardirani grad pun nervoznih seronja koji se, zbog svoje frustracije koju su stekli opštim nezadovoljstvom u svom životu, izdrkavaju na meni, nevinom liku koji teži da što pre pobegne iz ovog sranja. Mrzim seronje koji se nezadovoljni svojim promašenim životom voze pored mene jebenim gradskim prevozom i koji me po defaultu gledaju namrgođeno i potišteno kao da sam im pobio pola porodice. Mrzim prokletnike koji me bezobzirno zakače na ulici i još se deru na mene što nisam gledao gde idem. Mrzim dijabole koji kao muve bez glave hodaju ulicama ovog propalog grada sa nabijenim slušalicama u ušima, željne malo samoće i odvojenosti od rulje koja ide u njenom smeru. Mrzim kilometarske redove u jebenim Maksijima i Idejama i Super Veroima i bankama i fakultetima i ostalim sranjima jer se tu iskazuje prava priroda ljudi koji su pod jebenim pritiskom, pritisnuti ruljom koja stoji ispred njih i iza njih. Svuda samo gužva, gužva, gužva, čekaj red, čekaj red, čekaj red, žuri, žuri, žuri!!! Čemu tolika žurba ljudi? Čemu toliki pritisak? Kad bih pravio anketu na tu temu niko živ ne bi znao da mi da odgovor. A nervoza se širi poput kuge, nema osobe koju je zaobišla. Neki retard, nezadovoljan svojom pogrešnom odlukom da dođe u ovaj pakao, nagazi me u prevozu iz sve snage, onako, da da sebi malo oduška, ja prsnem jer znam da je to uradio namerno i jer mi se nije izvinio pa se onda kasnije izderem na svoju devojku kao najveća debilčina zbog neke nebitne gluposti, pa onda ona prsne pa se izdere na svoju drugaricu jer joj nije lepo pogledala u šolju, a onda ova opet prsne i kasnije se izdere svojoj cimerki jer je ostavila gaće na sred svog kreveta i tako u nedogled sve dok svakog pojedinačnog čoveka na teritoriji Beograda i šire okoline ne sustigne ovo prokletstvo hejta. To je to što se tiče onih koji su došli ovde da bi našli sreću i blagostanje i posao iz snova. Uglavnom nađu đoku.

Sada sledi reč ili dve o akademskim građanima, aka studentima. Veliku većinu njih čine seljačići koji potiču iz svojih malih i nebitnih mestašca koja nikada (na žalost) neće moći da izbrišu iz svoje lične karte i koji su došli u ovaj Sin City željni ukusa slobode, željni da makazama odrežu svoj povodac i predaju se bludu. Njihov zadnji motiv je studiranje i sticanje obrazovanja. Čak i ako studiraju, to čine da bi kasnije našli kul posao i zgrnuli brdo love. Ipak, njihova glavna misija jeste da postanu Beograđani i da izbrišu svoju provincijsku prošlost što je moguće više. Kako se to postiže? Pa nije to toliko teško... Prvo se treba odreći svog seljačkog naglaska, te jedine izdajice koja te na kraju krajeva uvek može izdati i prikazati tvoje pravo poreklo. To se postiže vrlo marljivim i napornim radom. Potrebno je sramotiti se pred ostalima kada se nepravilno izgovori Morava i moramo se brzo ispraviti na „pravilan“ akcenat, jer ukoliko to ne učinimo pocrvene nam uši od srama i ostajemo do kraja života žigosani kao rogonje i nepismeni seljačići koje nije vredno slušati. Dalje je neophodno prilagoditi stajling i pokazati koliko smo mi velike individue tako što ćemo iskopirati nekog kul lika koga smo videli na ulici. Onda prefarbamo kosu, stavimo par pirsinga, uplatimo teretanu da bismo nadrkali mišiće i očuvali liniju (jer smo se ispustili od kad nismo orali njivu), odemo u kinesku robnu kuću i kupimo fake chanel torbe i bluze, kupimo kul šminku i kajševe na Zelenjaku, pa onda krenemo da izlazimo u „najveće i najatraktivnije“ diskoteke, kafiće i splavove na Balkanu. Usput kao studiramo i padamo sve ispite redom ili dobijamo sve šestice (jer je bitna smo jebena diploma). Vau, bravo! Divim se vašoj sposobnosti da sisate pare od svojih roditelja i da traćite svoje vreme tripujući se da živite u Sex i gradu. Takvih je svake godine sve više i više. Nije mi jasno kako neko može tako lako da se odrekne svog porekla i da ga bude sramota što je došao sa brda, da dozvoli da ga ovaj jebeni Beograd promeni (ali samo spolja, naravno, jer brđanin ostaje brđanin uvek). Stvarno ne znam šta je gore: to što brđani ostaju brđani iako su promenili svoju spoljašnju formu (što se ne menjaju na bolje) ili to što uopšte dozvoljavaju da budu promenjeni.

Ali najgori od svih jesu „starosedeoci“ ovog grada. To su „aristokratske“ porodice koje misle da su toliko posebne i da su toliki nobles, da mi ostali ne smemo da ih pogledamo u oči. To su oni koji se deru svakome ko ih iznervira uz reči „Marš odakle si došao, seljaku jedan!“. To su oni čiji roditelji potiču iz istog tog sela u koje sada njihovi sinovi ćerke teraju nas kad nas zakače na ulici u svoj svojoj nepažnji. Oni su ubedljivo najgora sorta upravo zbog te svoje istripovanosti i osećaja pravog pripadništva starosedeocima. To su oni koji su svu svoju imovinu nasledili i koji u životu nisu čuli za reč mučenje i koji zauzimaju prva mesta na Kolarcu kada su na repertoaru najskuplji koncerti (nebitno od toga šta se izvodi). Oni misle da im sve to daje za pravo da se postave iznad nas ostalih smrtnika. Što je najgore, svi teže da postanu kao oni. Svi teže da jednoga dana izistinski daju sebi za pravo da nekoga ko je „ispod njih“ teraju odande odakle su došli uz najgore psovke koje su se prenosile s kolena na koleno u selu odakle potiču njihovi predaci. Svi žele da budu kul i posebni i nobles. Ali ne ide to tako, na žalost....

U svakom slučaju okružen sam svim takvim seronjama i jedva čekam da odem odavde, bilo gde, u neko malo mesto, gde svuda mogu da stignem peške za 15 min i gde neću imati potrebu da žurim i da se guram i da čekam kao debil ne znam ni ja šta i gde ću imati priliku da stvarno iznesem svoje znanje, gde ću uspeti da opravdam svoju diplomu i gde ću biti ponosan na svoj mentalitet i na svoje poreklo, negde gde me neće biti sramota kada kažem da sam odatle i odatle, gde neće upirati prstom u mene obeležavajući me na osnovu mog akcenta; jedva čekam da izađem odavde i nastanim se u nekom mirnom meštascu u Sremu gde će me poštovati i gde ću ja poštovati druge i gde ću zakopati svog Fausta zauvek, gde ću se osloboti ovih lanaca mržnje i gde ću živeti u pravom blagostanju, vođen realnim ciljevima, svestan da do njih neću stići lagano kao što mnogi misle da će uspeti dolazeći u ovaj usrani Singidunum.

Do tad ću hejtovati iz sve snage... jer Vi to zaslužujete.

Zeleno sranje doma mog

faust4ever | 21 Oktobar, 2010 02:21

Naravno, u naslovu ne mislim na dom u kome sam odrastao i proveo veći deo života i o kome sad maštam kao o prokletoj nedostižnoj fantaziji. Mislim na ovaj usrani studentski dom u kome sam silom prilika prisiljen da živim. Jednom rečju, količina hejta koji trenutno posedujem, proporcijalna je jačini atomske bombe bačene na Hirošimu. Hmmm... pitam se ka čemu prvo da ga usmerim?

Počeću od svojih retardiranih sustanara koje upravo slušam i u čijem zavijanju uživam, mrtav umoran ali nemoćan da dospem u zemlju snova. Vidiš, nalazim se u sredini hodnika i opkoljen sam bezobzirnim debilčinama koje tačno od 12 sati noću (ali uvek i nužno u 12 sati noću, što je za mene vrlo interesantno) počinju da izlaze iz sobe i da se okupljaju ili na hodniku ili kod nekog u sobi. E sad, ne bi bio problem da se okupljaju kod nekog u sobi i da zatvore jebena vrata i da se onda deru, pevaju i smeju se iz sveg glasa do mile volje. ALI NE, ZABOGA!!! Zašto bi oni to uradili? Zašto bi obratili pažnju na još 30 ljudi koji žive pored njih. Mnogo je lakše zanemariti ostale i hraniti svoju egoističnu majmunsku guzicu!

Sa moje leve strane non stop čujem bosanski klan čiji pripadnici zavijaju onim njihovim akcentom iz sveg glasa od koga mi se više kenja kad ga čujem. Žao mi je što se moje mišljenje o Bosancima formira putem tih debila. Iskreno. Sada mi je stvarno teško da pomislim da je i jedan Bosanac normalan... Njihovo nadvikivanje u hodniku dostiže nivo mandrila koji zavijaju u vreme parenja. Da ne spominjem tek muziku koju slušaju. Ekrem Jevrić nije ravan toj muzici kojoj se ti brđani klanjaju.

Sa moje desne strane su, naravno, naši, srpski brđani. Oni su klasični pivopijci, retardi i cepači drva u svojim selima koji nisu ništa bolji od ovih levih, s tim što njih ima malo više. Obožavam kad se u sred noći cimnem iz tek dostignutog sna jer je neki od njih počeo da urla kroz hodnik.

U svakom slučaju i jedni i drugi imaju sličan obrazac ponašanja koji ću sada, inspirasan svojim hejtom izneti:
1) Tačno u 12 sati izađi na sred hodnika u želji da odeš do vc-a.
2) Usput naiđi na nekog drugog koji je takođe krenuo u vc pa ga pozovi iz sveg glasa kao kad zoveš svog najboljeg druga koga nisi video godinama na prepunoj železničkoj stanici.
3) Zatim ga pozovi kod sebe u sobu i kaži mu da povede cimera.
4) Pošalji svog cimera da trkne i kupi gajbu piva pre nego što se zatvori prodavnica.
5) U međuvremenu uključi komp i nađi najgore moguće narodnjake koje možeš da smisliš.
6) Tvoj cimer dolazi sa punom gajbom piva, a usput je pokupio još njih trojicu.
Dalje neću pisati jer se svodi na podrigivanje, glasno lupanje pivskih flaša, šetanje po hodniku, životinjsko smejanje i dranje u nadi da će uspeti da nadjačaju onog drugog koji u isto vreme pokušava da nadjača onog trećeg, kao i izuzetno talentovano pevanje u skladu sa muzikom koja se sluša. Svi su oni prilično talentovani za još jednu stvar – kada se sete da zatvore vrata oni to ne umeju normalno da urade kao normalni homo sapiensi već kao oni najgrđi balvani rođeni u čamcu. BUUUMMM!!!!! Divne li kombinacije zvukova.... Odavno sam digao ruke od spavanja... Zbog morona....

Dakle, kakav tip ljudi imamo ovde? U ovom mom domu gde sam nesrećnim prstom sudbine doveden, živi jedna banda propaliteta, džovana i seljačića željna slobode i nerada, daleko od svojih seljačkih kuća koje se nalaze visoko u nekim selima na nekim tamo brdima. Odustali su od okopavanja njiva i ustajanja u 5 radi pojenja krava i ostale stoke. Opčinjeni „kosmopolisom“ zvanim Beograd, došli su ovde da žive kao jebeni paraziti, da se hrane i spavaju na račun države, da "studiraju" barem 10 godina (jer koliko vidim svi imaju između 23 i 30 godina!), da ometaju druge koji pokušavaju da završe faks i pobegnu iz ovog sranja. Svrha njihove egzistencije jeste da sisaju krv nama normalnima koji postajemo jebeno nenormalni zahvaljujući njihovom plemenitom uticaju na nas. Njihova je svrha da nas 30 ovde jebu u dupe svake druge noći, da nam nameću svoj životinjski, brđanski primitivizam, kome mi moramo da se pokorimo ili da budemo uništeni.

Lično, u ovom trenutku imam 4 opcije. Prva je da idem napolje da ih lepo zamolim da malo stišaju. Ali kako stišati 5, 6 pripitih necivilizovanih majmunčina? Koji motiv mogu da im dam da tako nešto učine? Dakle, to otpada. Drugo, mogu da izađem napolje i da im se najebem majke (što bi na stoku delovalo efektivnije) ali bi onda na žalost (ili na sreću jer su mi više dokurčili ) došlo do nasilja koje bi se završilo izbacivanjem svih nas koji bismo učestvovali u tuči. Ne želim da završim na ulici i ugrozim dalje studiranje. Dakle i to otpada. Treća opcija je da sutra ujtru ustanem i lepo ih sve prijavim kod upravnika. Čovek ima kameru, sve snimljeno stoji na njegovom kompu, samo neko treba da mu skrene pažnju na to i da on to odgleda. Onaj ko misli da bi to rešilo problem jeste budala, jer već njih par imaju opomene pred isključenje, za šta ih naravno mnogo zabole dupe, a i nisam pizda da ih tužakam (kategorički se protivim svim tasterima). Četvrta opcija je da sedim ovde i istrpim još prokleta dva meseca dok ne odem na neko normalnije mesto u nadi da će tamo biti malo bolje (što i trenutno radim).

Želeo bih da pobegnem od još par stvari... Na primer od prokletih vc-a. Kakvi stanari takvi i klozeti. Ne mogu da nađem dovoljno slikovite reči kojima bih mogao da opišem muški vc na kraju dana. Počeću od podnih pločica – na pamet mi pada natpis iz Sekule „ne pišaj po pločicama, šuplje su mi cipele“. Pločice su ponekad toliko zapišane da se sve čuje šljap, šljap kad slučajno nepažljivo zakoračim u jedan od dva vc-a, koliko ih ima u mom bloku. Onda se pljesnem po čelu govoreći kakva sam budala jer sam smetnuo sa uma retardiranost mojih drugara. Naravno, kao dekoracija tu stoji i tona muških stidnih dlaka kako oko same šolje tako i u njoj. Dalje, ako spustim pogled mogu uočiti govna koja plutaju po od mokraće požuteloj vodi, uvijena u braon, iskorišćeni toalet papir jer je neka kretnčina namerno ili slučajno zaboravila da pusti vodu. Muka vam je, a? Ali to nije sve. Ima i onih koji su toliko bistri da svoj iskorišćeni toalet papir ne bacaju u šolju, već u kantu za đubre koja je odmah pored šolje tako da mi ostali možemo da uživamo u prizoru usranih papira u koje je utisnut print njihovih bulja i moram priznati da pomalo liče na one psiho testove sa papirima na kojima su simetrične crne mrlje (samo što su ovde naravno braon mlje) (i da, jednom sam uočio motiv leptira...).

Što se tiče lavaboa, oni su tek posebna priča. Količina slina koje se u lavabo trese jeste prosto neverovatna. Svakoga jutra slušam simfoniju noseva koji se naprežu iz sve snage da porode svoje sline pri brzini od 200 km/h. Onda odem da se umijem i operem zube ali mi to toliko teško pada jer moram da gledam u zeleno žute tečnosti koje se slivaju niz posivele ivice, produkte ortodoksnih seljačina koje ne mogu da se odvoje od svojih brđanski h rituala jutarnjeg izduvavanja nosa. Uz sve to, te iste sline dok se slivaju niz lavabo, skupljaju sitne dlačice koje je neka druga majmunčina posejala dok se brijala električnim brijačem, tako da se stvara fina materija čudnog oblika koja tera na povraćanje.

Žalim onu tetkicu koja to ujtru mora da čisti. Čekajte.... ili mi je ipak nije žao... Da, ipak je tako, nije mi je žao jer dok me ovi jebu do dva noću, ona ujtru od sedam flertuje preko hodnika sa domarom („De si lepotice?“ „Evo me lepotanu moj?“ WTF?!), a da ne pominjem to da oboje imaju preko 50 godina. Dakle ujtru od sedam buđenje od strane tetkice kojoj nikako ne uspeva da opere jebeni vc, sve dok ja ne ustanem i ne odem da se ispišam ko čovek jer mi je bešika prepuna! „Čekaj, sad sam stavila domestos!“ A jel si mogla malo manje da se dereš niz hodnik u 7 ujtru a malo više da ribaš vc? Dok se ja raspravljam sa njom meni već eksplodira bešika u paramparčad pa onda moram da improvizujem i da se praznim gde stignem. Onda zakasnim na bus i zakasnim na faks. Kad stignem na faks ne vidim na oči koliko mi se spava, pogotovu ako je neko predavanje smorno.

I tako svakog jebenog dana već skoro godinu dana... Uveče ležem oko 1 ili 2, a budim se u 7 ili pola 8. Da li mnogo jebeno tražim? Jel je previše da jedan student traži 7 do 8 sati sna dnevno umesto 5 do 6? Iskreno bih voleo da imam moć da svakog od tih seronja po jednom napucam iz sve snage u glavu i da mu pokažem gde mu je mesto. Ali pošto nemam tu moć moram da sedim i da ćutim i da pustim da me prcaju barem još dva meseca maštajući da ću na kraju dobiti na lotou i kupiti sedmosoban stan sa bazenom i ogromnom terasom u centru Beograda.

Real men dont cry! Bring it on motherfuckers!

Znači tuga....

faust4ever | 18 Oktobar, 2010 18:37

Čitam danas na naslovnoj 24 sata i smejem se: „Huligan iz Đenove ima više od 20000 fanova na Fejsbuku“. Otvorim unutra, kad ono naslov: „Upozorenje: Huligan postaje idol mladima na Fejsbuku“. Ostavljam novine, jedva se suzdržavajući da ne zaplačem, ali ne od tuge, već od smeha. Nadao sam se da gospodin R. Bulatović, pisac tog teksta nije mislio ozbiljno i da se samo malo zeza sa nama čitaocima. Uzmem da pročitam, onako, da još malo ulepšam sebi dan, kad ono, mrtav lik ozbiljan. Kaže – strana na fejsu „Ivan Bogdanov, legenda Severa i Srbije“ ima 22876 članova (sada ih verovatno ima još više), dok strana „Ivan Bogdanov je sramota, a ne ponos Srbije“ ima tričavih 1164 člana (sada ih verovatno ima još više). Ubacio lik par izjava poznatih profesora i psihoanalitičara koji su naravno svirali pilićima kako nam se društvo raspada, kako je situacija vrlo ozbiljna, kako je država ta koja je od nasilnika stvarala heroje, ali zašto da nabrajam u prazno kada ću ih jednostavno citirati.

Prof Dragan Popadić (ko god taj bio): „Čuđenje otkud ovolika podrška Bogdanovu je samozavaravanje jer su se isti takvi ljudi, nasilnici i kriminalci, koji su u rat išli sa dozvolom da ubijaju, vraćali kao heroji. Činjenica je da je ovde nasilje dugi niz godina nešto što je isplativo i što donosi društveni status. To je profitabilno, od toga može da se zaradi pa je zato životni izbor mladih – ističe on. On kaže da je nekažnjavanjem poslata pogrešna poruka. Arkanova svadba je prikazana na TV, Legijine knjige se svuda prodaju, od Ratka Mladića je napravljen heroj, Miladin Kovačević ulazi u Skupštinu. Ovi slučajevi su neuporedivi sa Bogdanovim ali takve figure kao što je Bogdanov fasciniraju time što je njihovo nasilje iz patriotskih razloga bilo tolerisano i dobrodošlo. Tek poslednjih meseci vlast trpi zbog tog nasilja i hoće da stane na put nečemu što je godinama negodovala – kaže Popadić.“

Psihoanalitičar Vesna Brzev-Đuričić: „kaže da nasilje rađa nasilje. Takva struktura ljudi, koji su spremni da pređu svaku granicu, da razore sve ono što je i njihovo, sutra će biti nečiji očevi i muževi. Bojim se da neće biti dovoljno sigurnih kuća u Srbiji za one koji će biti premlaćivani – kaže Vesna Brzev-Đuričić.“.

Svako ko je pomislio da sam se posle ovog pročitanog teksta skenjao nad sudbinom naše zemlje i naroda, kako sam očajnički u suzama podigao pesnicu ka nebesima urlajući „WHY!!!!“, kako sam klekao na zemlju čupajući kosu i moleći boga da nas izbavi ove bede, taj se grdno prevario. Štaviše, počeo sam da urlam od smeha, ali ne onog tragikomičnog i lažnog koji dolazi od muke, već onako od srca, jer sam tačno znao šta ću pročitati.

Evo i zašto sam umro od smeha:
Zašto bi neko smatrao za relevantno tamo neko prepucavanje koje se odvija na jebenom Fejsbuku? Jadno je stavljati u prvi plan takve izjave kao što su „strana na fejsu Ivan Bogdanov, legenda Severa i Srbije ima 22876 članova, dok strana Ivan Bogdanov je sramota, a ne ponos Srbije ima tričavih 1164 člana“. Želja posle čitanja jednog takvog teksta je da se „istakne“ kako Srbija po 235362893756587325 put propada, kako MI imamo problem, i da onda ti isti MI koji čitamo jednu takvu „grozotu“ ukočeni od zaprepašćenja odmahujemo glavom zgranuti tim Ivanom Bogdanovom koji je, uzgred rečeno, sada jedno veliko žrtveno jagnje koje će naguziti i naterati ga da plati za sva sranja koja su huligani generalno napravili u poslednje 2 nedelje.

Ipak, moramo staviti ruku na srce i reći da taj lik ima ogromna muda i verujem da je jako harizmatičan lik a i čuo sam od svojih špijuna da je inače dobar. To što nije završio fakultet i postao predsednik Srbije uz svu svoju harizmu i punoću svojih muda, spreman da u svom odelu i kravati opali šamar visokom zvaničniku EU i da ga zatim šutne iz sve snage u dubok bunar vičući iz sveg glasa THIS IS SERBIA!!!!!, čime bi iskazao svoj stav (a i stav očigledne većine, videli smo preko Fejsa), već je postao huligan i sada već idol za 22876 (sada već i više) ljudi i što je završio u zatvoru, to je druga stvar. I radi proklete napomene, da neko ne bi kojim slučajem pogrešno protumačio moje reči i onda me razapeo na krst putem komentara  i da me ne bi smarao svojim nebitnim mišljenjem – Ne, ne mislim da je opravdano to što su Ivan Bogdanov i drugari načinli u Đenovi, već samo tvrdim kako bi ga svaki čovek (koji se kao i svako drugo normalno biće kroz istoriju divio nenormalno hrabrim ljudima koji su se graničili sa ludacima) pratio do kraja sveta u želji da ga uzdigne još više, da uzdigne njegovu egzistenciju do maksimuma ali i da sam bude pomilovan snagom takve hrabrosti, da i on bude priznat od strane najhrabrijeg. (Zamislite samo ozarenost mladića koji je prošlog leta završio srednju školu i koga sada moćni Ivan Bogdanov tapše po leđima govoreći mu kako je jebo kevu bacivši baklju na teren.) Ljudi generalno vole da vide krv, nasilje, vole malo adrenalina i vole da budu deo akcije, pogotovo ako se sve odvija u rulji i ako imaju harizmatičnog i hrabrog vođu. Nije teško biti ponesen tim osećajem pogotovu ako si mlad. Ko zna, možda bih i ja, a možda bi i vaš sin ili ćerka, brat ili čak roditelj u trenutku odlučili da uđu u bus pun navijača koji su krenuli u Đenovu glasno uzvikujući kako će im jebati majku, ukoliko bi nas, normalno, pozvali.

Ali vratimo se problemu celokupne priče i zanemarimo na trenutak tog Bogdanova. Dakle, želja medija je da nam još jednom skrene pažnju koliko smo jadni i bedni i prosti, postavljajući nam sada već retoričko pitanje - gde ide ova naša zemlja. Što je najgore od svega toga ljudi se na to lože nenormalno. Pročitaju glupi naslov u novinama tipa „WARNING: Huligan postao idol hiljadama mladih“ (obratite pažnju na ovo – mladih) i onda im proradi onaj unutrašnji mehanizam koji su im roditelji i teška prethodna vremena usadili, proradi im tzv. osećaj za pravdu i odmahujući glavom viču – To neće tako proći! Onda odu na fejs i učlane se u grupu „Ivan Bogdanov je sramota, a ne ponos Srbije“, pa onda kucaju tamo kako to nema smisla, kako su ti mladi imali za uzor pogrešne ljude poput Legije, Mladića, Arkana itd. i kako je to sramota i kako se pitaju šta će njihove majke reći na to, da li oni uopšte imaju roditelje i slične komentare, ne shvatajući da tako ne čine apsolutno ništa. Time oni samo iskazuju svoje nebitno mišljenje u želji da će pronaći još nekoga istomišljenika, čime će se osećati kao da nisu jedini koji su pravični, dobri i pošteni ljudi.

Ljudi, shvatite ovo, shvatite predmet mog smeha: Vi samo kukate i kritikujete i kenjate, a ne činite ništa povodom toga! Nije dovoljno učlaniti se u grupu i nije dovoljno osuditi to, problem se mora saseći u korenu. TI si taj koji treba da pokrene promenu, nismo MI ti koji smo „najgori narod“. Dakle, smejaću se iz sveg glasa kada god pročitam iskaze poput onih profesora Popadića i psihoanalitičarke Brzev-Đuričić, jer to je samo kenjanje u prazno bez imalo smisla. To je još jedno u nizu isticanje problema, bez ikakve ponude za rešenje istih. A problem ostaje da visi samo zato što niko ništa ne preduzima protiv njega. Zar stvarno mislite da će hapšenje tih likova koji prate Bogdanova i njihovo premlaćivanje i boravak čak i 40 godina u zatvoru uspeti da suzbiju problem? Zar stvarno mislite da će ih Tadićeve pretnje uplašiti? Naivni ste ako to mislite.... Ali čekajte, vi i niste pokušali da nađete rešenje za problem, niste odmakli dalje od „sve bih ja to u rudnik oterao“ dok sedite kući oštro osuđujući nasilje, čekajući da neko drugi reši problem.

Za sebe sam siguran da neću rešiti problem, iako znam rešenje. Ipak sam do njega došao pažljivom meditacijom i neću ga ovde izneti. Zašto bih? Ima mnogo i boljih, moćnijih, pametnijih i uticajnijih ljudi poput vas koji ovo čitate i kažete – u pravu je. Jednostavno ću se zavaliti u svoju fotelju i uživaću u svom pogledu na plazma TV od metar i po, željno očekujući večiti derbi u nadi da ću opet videti krv do kolena nervozno odmahujući glavom u punom negodovanju kada ugledam prštanje krvi iz arterija i bataljone milicajaca koji zajedno kao jedan mlate onog naivnog lika koji je prošlog leta završio srednju ponetog adrenalinom, povremeno stavljajući kokice u usta i pijući koka kolu. Baš me zanima da li će onda neko doći do nekakvog rešenja koje ne podrazumeva međusobno mlaćenje batinama i koje ne podrazumeva prazne pretnje kako običnih građana, tako i naših velikih vođa koje nikoga neće uplašiti.

P.S.
Boli me đoka ako nas diskvalifikuju iz Evropskog prvenstva u fudbalu. Svi drhte iščekujući kaznu, noću ne mogu da spavaju znojeći svoje pidžame, mole boga da nas ne rebnu previše ali mene je baš briga za buđavi fudbal.... Čak bih, štaviše, voleo da nas diskvalifikuju ali ne zato što smo prljav narod koji zaslužuje full kaznu i koji treba sad da izbičuje sebe jer je bio nevaljala kuca, već da bi one kretenčine koje obitavaju u dve sobe pored mene sprečili u korenu da noću urlaju kad neki čika koji nema ni dva razreda osnovne šutne loptu preko nekakve linije drugom nepismenom liku koji nije uspeo tu istu loptu da spreči da pređe preko te linije.

Da li me mrzite?

faust4ever | 18 Oktobar, 2010 01:10

Trebalo bi da se predstavim, zar ne? Zovem se kratko i jednostavno – Faust. Uskoro ćete saznati i zašto... Jer kažu da čovek obično stekne predstavu o liku koga upoznaje u toku prvih 6 sekundi.

Za početak - Ljudi su zaista čudna sorta...

Prvo je neka budala smislila veb log, tj. blog, mesto gde svako može da piše šta mu je volja i da onda drugi ljudi to čitaju. Onda je odjednom ispalo da svako na ovoj jebenoj planeti ima nešto da kaže i svako očekuje da će neko drugi to nešto što je on napisao da pročita. Odjednom se ispostavilo da je pet milijardi ljudi jebeno genijalno i svi su otvorili svoje dosadne blog naloge i svi su počeli nešto da kenjaju, filozofiraju, pišu svoju poeziju, pišu svoje priče, kukaju kako ih je ostavio dečko/devojka, stavljaju smešne klipove, reklamiraju svoje jebene proizvode, vode politiku, pišu kako im je zemlja propada, pišu svoja sećanja iz detinjstva, pišu svoje isečke iz dnevnika, puštaju svoju omiljenu muziku, svoje omiljene delove knjiga, kao da nekog zabole đoka za njihovo mišljenje. I što je još gore ima 10000000000 ljudi koji se na to lože, pa onda ostavljaju komentare tek da se jave samo da bi i sami bili pročitani jednom. Jadno...

Pouka ove priče je da je ljudsko biće zapravo jedno egocentrično stvorenje, čija je svrha da gleda samo svoje dupe i da izgleda što lepše i prihvatljivije drugim egocentričnim stvorenjima, jer to je misija svakog čoveka – da bude prihvaćen od strane drugih (jer on je ipak socijalno biće), da njegov ego opstane i bude uočen i uzdignut što je moguće više. Blog je samo još jedno oruđe za potvrđivanje svog egoa. Postoji još milion načina za postizanje tog cilja.

Princip je, međutim, uvek isti i to nam svi usađuju još od detinjstva – teži ka tome da drugima izgledaš što bolje, budi osećajna i dobra osoba, budi pošten u životu, poštuj druge, nemoj nikad da pozajmljuješ pare, nemoj nikad da kasniš, pusti da te ceo svet jebe u dupe, istrpi kad ti se gazda izdere na poslu za uz kurac, ćuti kad te neko 50 puta nagazi „slučajno“ u autobusu, progutaj kad te profesor koji te je navatao na zub obori po treći put na ključnom ispitu i pukni 100000 na školarinu za sledeću godinu, dopusti da ti neki prosjak na ulici psuje sve po spisku jer mu nisi dao koji dinar koji je od tebe prosio a koji si ti krvavim radom zaradio, probaj da ne uzvratiš kad žena počne da ti se dere jer nisi kupio odgovarajući hleb (zašto si kupio beli kad znaš da ja jedem samo integralni hleb, a u stvari imam PMS); a sve to samo da bi drugi mislili da si dobar, pusti da se vidi kako si ti žrtva. A onda na kraju sedi za svoj komp i napiši na svom jebenom blogu kako si danas ispao budala, predstavi se kao žrtva (očigledno je da želiš nekakav vid pažnje jer si seo i napisao to što si napisao, dakle egoista si!), požali se nekome koga u životu nisi video i budi svestan da te drugi sažaljevaju samo da bi ti sam kliknuo na njihovo ime (jer su svi ljudi egoiste) i da bi otišao na njihov blog i da bi prčitao nešto „zanimljivo“ što su oni sami napisali.

Najveća fora u svemu ovome je ta što će sada većina vas koji ovo budete pročtali reći kako ja mnogo kenjam i mnogo se pravim pametan i kako to nije istina i kako to ne važi za MENE ali verujte mi prijatelji, sve je to gola istina, živimo u svetu okruženi egositičnim budalama (da, i ta osoba koja je pored tebe u sobi dok ovo čitaš je budala; i da, ta osoba na koju si naleteo dok si prelazio ulicu je budala; i da, taj lik u pekari koji je ispred tebe upao u red je budala; i da, ti si budala ako te je sve ovo isprovociralo; i da, ja sam budala jer sve ovo pišem javno).

Ali zašto tako pišem?

Ima nas par koji smo posvetili naše pisanje hejtu. Prvo, boli me dupe za vaše mišljenje. Što se mene tiče ovo sranje ne mora niko da čita. Zašto bih ja težio ka tome? Šta mene briga šta ti misliš o ovom tekstu. Sviđa ti se? OK! Blago tebi! Ne sviđa ti se? Jebi se! Boli me dupe što ti se ne sviđa! Ne očekuj da ću pročitati tvoj jebeni blog. Misliš da imam vreme da bacam na dosadne stvari? Na žalost, ne...

Motiv mog pisanja je samorefleksija, pokušaj da obradim ove podatke koje dobijam iz spoljnog sveta, da ih analiziram, smestim ih u svoj um, pa da zatim izučim taj isti um. Zanima me šta se sve nalazi u mom prljavom umu, u toj zarđaloj čuki, kakav je moj pogled na svet. Spolja izgledam kao normalan čovek, koji ćuti, studira i dopušta da ga drugi zajebavaju redovno, ali iznutra, iznutra sam se predao Mefistofelesu, predao sam moju dušu izučavanju, predao sam je njenom prirodnom staništu u nadi da ću najzad upoznati sebe. Prodao sam se za male pare u nadi da ću doći do samospoznaje. On mi je pomogao da se oslobodim okova ovog dosadnog života, taj mali crv u mom umu koji mi govori „Dokle više bre?! Dokle ćeš dopustiti da te svi zajebavaju?! Izgubio si se u ovom svetu pravila i vreme je da se pronađeš!“. Upoznaj samog sebe, to je moj moto, to je moja misija. I zato me zabole za TVOJE mišljenje! Zato sam ja kratko i jednostavno – Faust!
«Prethodni   1 2
 
Powered by blog.rs