Da li me mrzite?

Čitam danas na naslovnoj 24 sata i smejem se: „Huligan iz Đenove ima više od 20000 fanova na Fejsbuku“. Otvorim unutra, kad ono naslov: „Upozorenje: Huligan postaje idol mladima na Fejsbuku“. Ostavljam novine, jedva se suzdržavajući da ne zaplačem, ali ne od tuge, već od smeha. Nadao sam se da gospodin R. Bulatović, pisac tog teksta nije mislio ozbiljno i da se samo malo zeza sa nama čitaocima. Uzmem da pročitam, onako, da još malo ulepšam sebi dan, kad ono, mrtav lik ozbiljan. Kaže – strana na fejsu „Ivan Bogdanov, legenda Severa i Srbije“ ima 22876 članova (sada ih verovatno ima još više), dok strana „Ivan Bogdanov je sramota, a ne ponos Srbije“ ima tričavih 1164 člana (sada ih verovatno ima još više). Ubacio lik par izjava poznatih profesora i psihoanalitičara koji su naravno svirali pilićima kako nam se društvo raspada, kako je situacija vrlo ozbiljna, kako je država ta koja je od nasilnika stvarala heroje, ali zašto da nabrajam u prazno kada ću ih jednostavno citirati.

Prof Dragan Popadić (ko god taj bio): „Čuđenje otkud ovolika podrška Bogdanovu je samozavaravanje jer su se isti takvi ljudi, nasilnici i kriminalci, koji su u rat išli sa dozvolom da ubijaju, vraćali kao heroji. Činjenica je da je ovde nasilje dugi niz godina nešto što je isplativo i što donosi društveni status. To je profitabilno, od toga može da se zaradi pa je zato životni izbor mladih – ističe on. On kaže da je nekažnjavanjem poslata pogrešna poruka. Arkanova svadba je prikazana na TV, Legijine knjige se svuda prodaju, od Ratka Mladića je napravljen heroj, Miladin Kovačević ulazi u Skupštinu. Ovi slučajevi su neuporedivi sa Bogdanovim ali takve figure kao što je Bogdanov fasciniraju time što je njihovo nasilje iz patriotskih razloga bilo tolerisano i dobrodošlo. Tek poslednjih meseci vlast trpi zbog tog nasilja i hoće da stane na put nečemu što je godinama negodovala – kaže Popadić.“

Psihoanalitičar Vesna Brzev-Đuričić: „kaže da nasilje rađa nasilje. Takva struktura ljudi, koji su spremni da pređu svaku granicu, da razore sve ono što je i njihovo, sutra će biti nečiji očevi i muževi. Bojim se da neće biti dovoljno sigurnih kuća u Srbiji za one koji će biti premlaćivani – kaže Vesna Brzev-Đuričić.“.

Svako ko je pomislio da sam se posle ovog pročitanog teksta skenjao nad sudbinom naše zemlje i naroda, kako sam očajnički u suzama podigao pesnicu ka nebesima urlajući „WHY!!!!“, kako sam klekao na zemlju čupajući kosu i moleći boga da nas izbavi ove bede, taj se grdno prevario. Štaviše, počeo sam da urlam od smeha, ali ne onog tragikomičnog i lažnog koji dolazi od muke, već onako od srca, jer sam tačno znao šta ću pročitati.

Evo i zašto sam umro od smeha:
Zašto bi neko smatrao za relevantno tamo neko prepucavanje koje se odvija na jebenom Fejsbuku? Jadno je stavljati u prvi plan takve izjave kao što su „strana na fejsu Ivan Bogdanov, legenda Severa i Srbije ima 22876 članova, dok strana Ivan Bogdanov je sramota, a ne ponos Srbije ima tričavih 1164 člana“. Želja posle čitanja jednog takvog teksta je da se „istakne“ kako Srbija po 235362893756587325 put propada, kako MI imamo problem, i da onda ti isti MI koji čitamo jednu takvu „grozotu“ ukočeni od zaprepašćenja odmahujemo glavom zgranuti tim Ivanom Bogdanovom koji je, uzgred rečeno, sada jedno veliko žrtveno jagnje koje će naguziti i naterati ga da plati za sva sranja koja su huligani generalno napravili u poslednje 2 nedelje.

Ipak, moramo staviti ruku na srce i reći da taj lik ima ogromna muda i verujem da je jako harizmatičan lik a i čuo sam od svojih špijuna da je inače dobar. To što nije završio fakultet i postao predsednik Srbije uz svu svoju harizmu i punoću svojih muda, spreman da u svom odelu i kravati opali šamar visokom zvaničniku EU i da ga zatim šutne iz sve snage u dubok bunar vičući iz sveg glasa THIS IS SERBIA!!!!!, čime bi iskazao svoj stav (a i stav očigledne većine, videli smo preko Fejsa), već je postao huligan i sada već idol za 22876 (sada već i više) ljudi i što je završio u zatvoru, to je druga stvar. I radi proklete napomene, da neko ne bi kojim slučajem pogrešno protumačio moje reči i onda me razapeo na krst putem komentara  i da me ne bi smarao svojim nebitnim mišljenjem – Ne, ne mislim da je opravdano to što su Ivan Bogdanov i drugari načinli u Đenovi, već samo tvrdim kako bi ga svaki čovek (koji se kao i svako drugo normalno biće kroz istoriju divio nenormalno hrabrim ljudima koji su se graničili sa ludacima) pratio do kraja sveta u želji da ga uzdigne još više, da uzdigne njegovu egzistenciju do maksimuma ali i da sam bude pomilovan snagom takve hrabrosti, da i on bude priznat od strane najhrabrijeg. (Zamislite samo ozarenost mladića koji je prošlog leta završio srednju školu i koga sada moćni Ivan Bogdanov tapše po leđima govoreći mu kako je jebo kevu bacivši baklju na teren.) Ljudi generalno vole da vide krv, nasilje, vole malo adrenalina i vole da budu deo akcije, pogotovo ako se sve odvija u rulji i ako imaju harizmatičnog i hrabrog vođu. Nije teško biti ponesen tim osećajem pogotovu ako si mlad. Ko zna, možda bih i ja, a možda bi i vaš sin ili ćerka, brat ili čak roditelj u trenutku odlučili da uđu u bus pun navijača koji su krenuli u Đenovu glasno uzvikujući kako će im jebati majku, ukoliko bi nas, normalno, pozvali.

Ali vratimo se problemu celokupne priče i zanemarimo na trenutak tog Bogdanova. Dakle, želja medija je da nam još jednom skrene pažnju koliko smo jadni i bedni i prosti, postavljajući nam sada već retoričko pitanje - gde ide ova naša zemlja. Što je najgore od svega toga ljudi se na to lože nenormalno. Pročitaju glupi naslov u novinama tipa „WARNING: Huligan postao idol hiljadama mladih“ (obratite pažnju na ovo – mladih) i onda im proradi onaj unutrašnji mehanizam koji su im roditelji i teška prethodna vremena usadili, proradi im tzv. osećaj za pravdu i odmahujući glavom viču – To neće tako proći! Onda odu na fejs i učlane se u grupu „Ivan Bogdanov je sramota, a ne ponos Srbije“, pa onda kucaju tamo kako to nema smisla, kako su ti mladi imali za uzor pogrešne ljude poput Legije, Mladića, Arkana itd. i kako je to sramota i kako se pitaju šta će njihove majke reći na to, da li oni uopšte imaju roditelje i slične komentare, ne shvatajući da tako ne čine apsolutno ništa. Time oni samo iskazuju svoje nebitno mišljenje u želji da će pronaći još nekoga istomišljenika, čime će se osećati kao da nisu jedini koji su pravični, dobri i pošteni ljudi.

Ljudi, shvatite ovo, shvatite predmet mog smeha: Vi samo kukate i kritikujete i kenjate, a ne činite ništa povodom toga! Nije dovoljno učlaniti se u grupu i nije dovoljno osuditi to, problem se mora saseći u korenu. TI si taj koji treba da pokrene promenu, nismo MI ti koji smo „najgori narod“. Dakle, smejaću se iz sveg glasa kada god pročitam iskaze poput onih profesora Popadića i psihoanalitičarke Brzev-Đuričić, jer to je samo kenjanje u prazno bez imalo smisla. To je još jedno u nizu isticanje problema, bez ikakve ponude za rešenje istih. A problem ostaje da visi samo zato što niko ništa ne preduzima protiv njega. Zar stvarno mislite da će hapšenje tih likova koji prate Bogdanova i njihovo premlaćivanje i boravak čak i 40 godina u zatvoru uspeti da suzbiju problem? Zar stvarno mislite da će ih Tadićeve pretnje uplašiti? Naivni ste ako to mislite.... Ali čekajte, vi i niste pokušali da nađete rešenje za problem, niste odmakli dalje od „sve bih ja to u rudnik oterao“ dok sedite kući oštro osuđujući nasilje, čekajući da neko drugi reši problem.

Za sebe sam siguran da neću rešiti problem, iako znam rešenje. Ipak sam do njega došao pažljivom meditacijom i neću ga ovde izneti. Zašto bih? Ima mnogo i boljih, moćnijih, pametnijih i uticajnijih ljudi poput vas koji ovo čitate i kažete – u pravu je. Jednostavno ću se zavaliti u svoju fotelju i uživaću u svom pogledu na plazma TV od metar i po, željno očekujući večiti derbi u nadi da ću opet videti krv do kolena nervozno odmahujući glavom u punom negodovanju kada ugledam prštanje krvi iz arterija i bataljone milicajaca koji zajedno kao jedan mlate onog naivnog lika koji je prošlog leta završio srednju ponetog adrenalinom, povremeno stavljajući kokice u usta i pijući koka kolu. Baš me zanima da li će onda neko doći do nekakvog rešenja koje ne podrazumeva međusobno mlaćenje batinama i koje ne podrazumeva prazne pretnje kako običnih građana, tako i naših velikih vođa koje nikoga neće uplašiti.

P.S.
Boli me đoka ako nas diskvalifikuju iz Evropskog prvenstva u fudbalu. Svi drhte iščekujući kaznu, noću ne mogu da spavaju znojeći svoje pidžame, mole boga da nas ne rebnu previše ali mene je baš briga za buđavi fudbal.... Čak bih, štaviše, voleo da nas diskvalifikuju ali ne zato što smo prljav narod koji zaslužuje full kaznu i koji treba sad da izbičuje sebe jer je bio nevaljala kuca, već da bi one kretenčine koje obitavaju u dve sobe pored mene sprečili u korenu da noću urlaju kad neki čika koji nema ni dva razreda osnovne šutne loptu preko nekakve linije drugom nepismenom liku koji nije uspeo tu istu loptu da spreči da pređe preko te linije.