Da li me mrzite?

Jesi besan?! Jesam! Što si besan?! Ne znam!

Ahh, taj Beograd...

faust4ever | 28 Oktobar, 2010 01:15

Ahhh, taj Beograd.... Grad koji mrzim najviše na svetu. Tačka u kojoj je koncetrisana najveća masa debila...

Mogu da zamislim nekog retardiranog Rimljanina, glavnog inžinjera kako stoji na nekom brdu blizu ušća, pre nekih 2000 godina i kako prelazi rukom preko horizonta, pokazujući svojim radnicima svoju viziju – višemilionski grad, ceo od belog mermera, obliven blistavim zlatom, centar ljudske civilizovanosti, udaljen od varvarskih država, bezbedno ušuškan među svojim zidinama, kosmopolis, drugi Rim, grad čiji će stanovnici leteti u metalnim pticama dok odlaze u trgovine i koji će se okupljati na agorama da bi opštili o kulturi, filozofiji i politici, grad opšteg blagostanja i harmonije u kome neće biti pohlepnih i zlih ljudi, grad u kome će obitavati samo oni najnajbolji, grad slobode i demokratije u kome će demos koji će predstavljati čista aristokratija koja je nastala usled dugogodišnjeg vrednog rada odlučivati o svemu i gde će svako biti jednak. Koliko li se samo taj lik zajebo... Da je znao u kakvo će se sranje pretvoriti njegov Singidunum odmah bi zapalio jednu ogromnu logorsku vatru na mestu gde je sad Knez Mihajlova i spalio bi sve svoje planove koje je godinama vredno crtao koliko ih ima pa bi se zatim na to zgarište slatko ispišao govoreći sebi kakav je kreten bio nakon čega bi se vratio  konstrukciji katapultova.

Stvarno ne mogu da razumem kako neko ko ovde nije rođen i ko ovde, u ovom usranom gradu, nije odrastao, može da voli i ceni i da se tripuje da je najbolji na svetu. Stvarno ne znam odakle bih počeo sa isticanjem toga koliko je Beograd jedan retardiran grad.

Verovatno bih mogao da krenem od njegove veličine. Zašto je grad toliko jebeno veliki? Sigurno nije toliki zbog bogatsva i blagostanja koje poseduje. Pre će biti da je to tako zbog proporcionalnog povećanja procenta debila tokom svake godine koji željno i privučeni kao muve na govna dolaze u bg u želji za fortune & glory. Debili su utoliko više ukoliko misle da je ovaj grad baš njih sačekao širom otvorenih ruku spreman da im servira dug i srećan život.

Svaki novopridošli građanin-brđanin, bilo da je „akademski građanin-brđanin“, bilo da je došao u nadi da će naći posao svojih snova (verovatno će završiti na gradilištu) prvo mora da nađe negde gde će stanovati. Pre toga, naravno, u atobusu sve cupka dok putuje sa svog brda, maštajući o sreći i blagostanju koje će ostvariti i blene kao tele u šarena vrata kada prvi put u životu ugleda zgrade koje imaju više od četiri sprata. Onda izađe iz busa i kupi Halo oglase. Krene da traži stan. Očekuje palatu bez gazde u samom centru grada sa parnim grejanjem, full vc-om i đakuzi kadom, kablovskom televizijom i internetom, na 2min od Knez Mihajlove za 50€. Završi u Kaluđerici u nekoj šupi koja nema ni vc, a kamoli internet i sve to za samo 150€ mesečno. Posle početne euforije što je, jebote, najzad postao Beograđanin i pošto javi svim svojim komšijama u svom rodnom selu da se lepo smestio i da živi kao bubreg u loju, taj debil počinje da shvata (ali ekstremno polako zbog svoje retardiranosti) da mu treba 45 min do sat vremena (kad je zima, onda još više) da stigne do centra da bi delio letke na ulici u full radnom vremenu za 300€ mesečno i počinje da ga nešto žulja, počinje da mu smeta što živi toliko daleko, počinje da mu smeta što se svaki dan gura u prevozu, počinje da mu smeta što je jebeno sam u višemilionskom gradu, počinje da mu smeta što radi buđav posao, počinje da pada u depresiju. Bravo! Stvarno si uspeo u životu retardu jedan!

Sada pomnožite to sa 1000000000000 ljudi godišnje i dobijete jedan retardirani grad pun nervoznih seronja koji se, zbog svoje frustracije koju su stekli opštim nezadovoljstvom u svom životu, izdrkavaju na meni, nevinom liku koji teži da što pre pobegne iz ovog sranja. Mrzim seronje koji se nezadovoljni svojim promašenim životom voze pored mene jebenim gradskim prevozom i koji me po defaultu gledaju namrgođeno i potišteno kao da sam im pobio pola porodice. Mrzim prokletnike koji me bezobzirno zakače na ulici i još se deru na mene što nisam gledao gde idem. Mrzim dijabole koji kao muve bez glave hodaju ulicama ovog propalog grada sa nabijenim slušalicama u ušima, željne malo samoće i odvojenosti od rulje koja ide u njenom smeru. Mrzim kilometarske redove u jebenim Maksijima i Idejama i Super Veroima i bankama i fakultetima i ostalim sranjima jer se tu iskazuje prava priroda ljudi koji su pod jebenim pritiskom, pritisnuti ruljom koja stoji ispred njih i iza njih. Svuda samo gužva, gužva, gužva, čekaj red, čekaj red, čekaj red, žuri, žuri, žuri!!! Čemu tolika žurba ljudi? Čemu toliki pritisak? Kad bih pravio anketu na tu temu niko živ ne bi znao da mi da odgovor. A nervoza se širi poput kuge, nema osobe koju je zaobišla. Neki retard, nezadovoljan svojom pogrešnom odlukom da dođe u ovaj pakao, nagazi me u prevozu iz sve snage, onako, da da sebi malo oduška, ja prsnem jer znam da je to uradio namerno i jer mi se nije izvinio pa se onda kasnije izderem na svoju devojku kao najveća debilčina zbog neke nebitne gluposti, pa onda ona prsne pa se izdere na svoju drugaricu jer joj nije lepo pogledala u šolju, a onda ova opet prsne i kasnije se izdere svojoj cimerki jer je ostavila gaće na sred svog kreveta i tako u nedogled sve dok svakog pojedinačnog čoveka na teritoriji Beograda i šire okoline ne sustigne ovo prokletstvo hejta. To je to što se tiče onih koji su došli ovde da bi našli sreću i blagostanje i posao iz snova. Uglavnom nađu đoku.

Sada sledi reč ili dve o akademskim građanima, aka studentima. Veliku većinu njih čine seljačići koji potiču iz svojih malih i nebitnih mestašca koja nikada (na žalost) neće moći da izbrišu iz svoje lične karte i koji su došli u ovaj Sin City željni ukusa slobode, željni da makazama odrežu svoj povodac i predaju se bludu. Njihov zadnji motiv je studiranje i sticanje obrazovanja. Čak i ako studiraju, to čine da bi kasnije našli kul posao i zgrnuli brdo love. Ipak, njihova glavna misija jeste da postanu Beograđani i da izbrišu svoju provincijsku prošlost što je moguće više. Kako se to postiže? Pa nije to toliko teško... Prvo se treba odreći svog seljačkog naglaska, te jedine izdajice koja te na kraju krajeva uvek može izdati i prikazati tvoje pravo poreklo. To se postiže vrlo marljivim i napornim radom. Potrebno je sramotiti se pred ostalima kada se nepravilno izgovori Morava i moramo se brzo ispraviti na „pravilan“ akcenat, jer ukoliko to ne učinimo pocrvene nam uši od srama i ostajemo do kraja života žigosani kao rogonje i nepismeni seljačići koje nije vredno slušati. Dalje je neophodno prilagoditi stajling i pokazati koliko smo mi velike individue tako što ćemo iskopirati nekog kul lika koga smo videli na ulici. Onda prefarbamo kosu, stavimo par pirsinga, uplatimo teretanu da bismo nadrkali mišiće i očuvali liniju (jer smo se ispustili od kad nismo orali njivu), odemo u kinesku robnu kuću i kupimo fake chanel torbe i bluze, kupimo kul šminku i kajševe na Zelenjaku, pa onda krenemo da izlazimo u „najveće i najatraktivnije“ diskoteke, kafiće i splavove na Balkanu. Usput kao studiramo i padamo sve ispite redom ili dobijamo sve šestice (jer je bitna smo jebena diploma). Vau, bravo! Divim se vašoj sposobnosti da sisate pare od svojih roditelja i da traćite svoje vreme tripujući se da živite u Sex i gradu. Takvih je svake godine sve više i više. Nije mi jasno kako neko može tako lako da se odrekne svog porekla i da ga bude sramota što je došao sa brda, da dozvoli da ga ovaj jebeni Beograd promeni (ali samo spolja, naravno, jer brđanin ostaje brđanin uvek). Stvarno ne znam šta je gore: to što brđani ostaju brđani iako su promenili svoju spoljašnju formu (što se ne menjaju na bolje) ili to što uopšte dozvoljavaju da budu promenjeni.

Ali najgori od svih jesu „starosedeoci“ ovog grada. To su „aristokratske“ porodice koje misle da su toliko posebne i da su toliki nobles, da mi ostali ne smemo da ih pogledamo u oči. To su oni koji se deru svakome ko ih iznervira uz reči „Marš odakle si došao, seljaku jedan!“. To su oni čiji roditelji potiču iz istog tog sela u koje sada njihovi sinovi ćerke teraju nas kad nas zakače na ulici u svoj svojoj nepažnji. Oni su ubedljivo najgora sorta upravo zbog te svoje istripovanosti i osećaja pravog pripadništva starosedeocima. To su oni koji su svu svoju imovinu nasledili i koji u životu nisu čuli za reč mučenje i koji zauzimaju prva mesta na Kolarcu kada su na repertoaru najskuplji koncerti (nebitno od toga šta se izvodi). Oni misle da im sve to daje za pravo da se postave iznad nas ostalih smrtnika. Što je najgore, svi teže da postanu kao oni. Svi teže da jednoga dana izistinski daju sebi za pravo da nekoga ko je „ispod njih“ teraju odande odakle su došli uz najgore psovke koje su se prenosile s kolena na koleno u selu odakle potiču njihovi predaci. Svi žele da budu kul i posebni i nobles. Ali ne ide to tako, na žalost....

U svakom slučaju okružen sam svim takvim seronjama i jedva čekam da odem odavde, bilo gde, u neko malo mesto, gde svuda mogu da stignem peške za 15 min i gde neću imati potrebu da žurim i da se guram i da čekam kao debil ne znam ni ja šta i gde ću imati priliku da stvarno iznesem svoje znanje, gde ću uspeti da opravdam svoju diplomu i gde ću biti ponosan na svoj mentalitet i na svoje poreklo, negde gde me neće biti sramota kada kažem da sam odatle i odatle, gde neće upirati prstom u mene obeležavajući me na osnovu mog akcenta; jedva čekam da izađem odavde i nastanim se u nekom mirnom meštascu u Sremu gde će me poštovati i gde ću ja poštovati druge i gde ću zakopati svog Fausta zauvek, gde ću se osloboti ovih lanaca mržnje i gde ću živeti u pravom blagostanju, vođen realnim ciljevima, svestan da do njih neću stići lagano kao što mnogi misle da će uspeti dolazeći u ovaj usrani Singidunum.

Do tad ću hejtovati iz sve snage... jer Vi to zaslužujete.

Generalna | Permalink | Komentari (33) | Trekbekovi (0)

 
Powered by blog.rs